11.01.2022
Izabrala: Dragana Ivanović
Zemljotres jačine 6,1 stepeni Rihterove skale potresao je jutros malu ostrvsku državu Kipar i osetio se u celom istočnom mediteranskom regionu.
Zemljotres se dogodio u 3.08 po lokalnom vremenu, sa epicentarom u Sredozemnom moru 50 kilometara od zapadne obale ostrva na dubini od 25 kilometara.
Nakon glavnog potresa, koji se najjače osetio zapadnom delu ostrva Pafos, usledilo je još nekoliko potresa, saopštilo je Odeljenje za geološka istraživanja Kipra.
Policija je saopštila da su dodatne patrole poslate širom ostrva i da nisu prijavile nikakvu štetu.
Zemljotres se mogao osetiti duž mediteranske obale susedne Turske odakle nema informacija o žrtvama ili materijalnoj šteti.
Kipar se nalazi na aktivnoj seizmičkoj zoni gde se procenjuje da se dešava 15 odsto svih zemljotresa u svetu.
Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije. Tektonske ploče se godišnje pomere 2 do 3 cm ali nasuprot tome zemljotresi se dešavaju vrlo često.[1] Nasuprot rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, oni se dešavaju vrlo često, ali njihov najveći broj je slabog intenziteta i javlja se na relativno malim površinama kopnenih prostora ili okeanskog dna.
Na zemljinoj površini, zemljotresi se mogu manifestovati kao drmanje ili dislociranje tla. Ponekada, mogu izazivati pojavu cunamija, razornog morskog talasa. Do zemljotresa dolazi usled zaglavljivanja tektonskih ploča pri čemu dolazi do naprezanja stenske mase i onog trenutka kada naprezanje postane toliko da ga stene ne mogu izdržati dolazi do lomljenja i klizanja duž raseda.
Zemljotresi mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu takođe biti izazvani vulkanskom aktivnošću, klizanjem tla, eksplozijama i nuklearnim testovima. U najširem značenju reč zemljotres se koristi da opiše bilo koji seizmični događaj – bilo da je u pitanju prirodni fenomen ili događaj izazvan od strane ljudi — a koji generiše seizmičke talase.
Zemljotresi ulaze u red najstrašnijih prirodnih katastrofa koje se dešavaju na Zemlji, zbog čega su još od iskona privlačili pažnju ljudskog roda. Zbog toga podatke o zemljotresima nalazimo u zapisima starim više hiljada godina. Ipak, značajnija proučavanja zemljotresa odvijala su se tek od 19. veka.
Nastavljanjem korišćenja veb lokacije prihvatate upotrebu kolačića. Više informacija
Podešavanja kolačića na ovoj veb stranici postavljena su na „omogućavanje kolačića“ kako bi vam pružili najbolje iskustvo pregledavanja. Ako nastavite da koristite ovu veb stranicu bez promene postavki kolačića ili kliknete na „Prihvati“ u nastavku, vi pristajete na to.